Мати Агнија, трећа игуманија овог манастира, постављена је за настојатељицу (1978) после смрти игуманије Ангелине, да би је патријарх Герман поставио за игуманију 1982. г. Мати Агнија је читав свој монашки живот провела у манастиру Ваведењу у који је ступила 1952. У време када је ступила на положај игуманије, Божјим благословом, дођоше да у њему поју литургију и јеромонаси Атанасије, Амфилохије и Иринеј, данашњи јерарси наше Цркве. Захваљујући њиховом раду, а уз благослов и свесрдну помоћ игуманије и сестринства, у манастиру поче да се окупља пре свега универзитетска омладина, али и многи људи жедни Христосове воде живота. Тако овај манастир постаде, под благом руком игуманије Агније, духовно кандило познато не само у Београду него и у целом Српству. Духовно сазревала у крилу прекаљених руских монахиња, игуманија је стекла многе духовне дарове, међу којима су се посебно истицала два: благост у општењу са људима и лепо пјеније. Бог ју је обдарио дивним гласом који је она, на славу Бога и радост верника, често користила на литургијама.
Овде су сачувани аматерски записи њеног молитвеног појања и сећања са хаџијског путовања по Светој Земљи. Скромна и по природи и по монашком завету, није пристајала да се њенопојање боље технички обради, сматрајући да оно није ради славе појца већ ради славе Господње. Али и овако, технички не много савршени запис, моћи ће сваки слушалац, који је знао мати игуманију Агнију, као и они који ће доћи у будућим временима, да осете и схвате сву лепоту њеног гласа и сву искреност њене христочежњиве душе.