Предање нам сведочи да одабир локације за подизање манастирске цркве није био случајан. Наиме, ктиторка манастира Ваведење, Персида Миленковић, три пута је уснула исти сан, по коме треба да подигне цркву управо на Топчидерском брду.
Треба поменути и то да су приликом копања темеља за нову цркву откривени остаци старог храма - део светог престола од камена у коме је пронађена и свештеничка одежда. Нажалост, није утврђено о каквом је храму реч.
Ктиторка овог манастира спада у ред највећих добротвора и задужбинара нашег народа новијег времена. Осим Ваведења, са својим супругом Ристом Миленковићем, подигла је цркву Свете Тројице у Кумодражу, изградила основну школу у улици Краљице Наталије (данас Математичка гиназија) у којој је првобитно био смештен интернат женске учитељске школе, Дом за сиротињу у Табановачкој улици, даровала је две куће и вилу за збрињавање сиротиње и школовање деце. У самом манастиру је током Другог светског рата боравило педесеторо избегле деце о којима се сестринство старало. Захваљујући свом великом доприносу и доротворном раду, једна улица на Сењаку понела је њено име.
Тестамент је саставила 10. маја 1937. Преминула је 8. фебруара 1943. у Београду и сахрањена у манастиру Ваведење у крипти која се налази у југозападном делу наоса Ваведењског храма. На њеној сахрани говорили су митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе генерал Милан Недић.
Ктиторка Персида Миленковић