Контакт
Website counter
Манастир Ваведења Пресвете Богородице - Београд ©2012
Улаз Почетна Свети покровитељи Историја обитељи Светиње манастира Основе Православља Молитвослов Библиотека Православни Београд Српски светитељи Издања  Духовници Пријатељи Видео-галерија Фото-галерија Аудио-галерија Архива Распоред богослужења Везе Контакт
Архиепископија београдско-карловачка
Православни Београд

ПРАВОСЛАВНИ БЕОГРАД



На балканском полуострву Србија заузима њеови средишњи и у сваком погледу најважнији део. Преко Србије се укрштају сви главни путеви између Истока и Запада саобраћајни, трговачки, војни. У мирним временима то је веома добро, а у ратним временима то је доносило много неприлика, зла и несреће.


На крајњем северу предратне Србије лежи њен главни град. Мало је у свету градова који имају тако леп положај као што га има Београд. Саздан на бреговитом терену, на обалама двеју великих река Саве и Дунава, са широким погледом на равнице преко река. Тешко је рећи кад је лепши  дању, кад га милује  небеска светлост, или ноћу кад га обасјава земаљска. Лепотом Београда не заносе се само они који су овде рођени или живе већ и сви странци. Остало је доста спомена у разним и многим путописима.


На ушћу Дунава и Саве, на најлепшем месту Београда и целе Србије, гордо су се некад дизали у висине бели зидови и високе куле Београдске тврђаве. Веома скромни остаци некадашње ратне славе, поноса и јунаштва, још и данас дају прекрасну слику.


Као народи који су живели у Београду, помињу се Илири, претци данашњим Арбанаса.

Затим Трибали, племе Трачана са којима су ратовали Филип Македонски, Александар Велики, који их је и савладао 334.г пре Христа.


Синги, племе Трачана, јављају се у историји Београда као његови  најстарији  становници. Кад су у 3 в пре Христа Гали или Келти провалили на Балкан, затекли су на месту садашњег Београда утврђење Сингидунум. Под овим именом Београд се помиње све до половине 7.в после Христа.


Келти, пореклом из Азије, али су на Балкан дошли из Западне Европе. Њихови потомци су садашњи Бретанци у Француској и Велшани у Енглеској. Као Галати помињу се у св.Писмо, Посланица Галатима св.Ап.Павла.

Римљани освајају Сингидунум око 10.г по Христу (цар Август), и владали су њиме 400 година. Нагло се град развио у време цара Адријана (2.в). Више царева се помиње везано за Сингидунум. Цар Диоклецијан (3.в), цар Јовијан који је владао после Јулијана Апостате, рођен је у Београду. Цар Константин Велики саградио је у Београду велику цркву која се помиње још и у 9 веку.

Хришћанство се рано јавља у Сингидунуму. За време ц.Диоклецијана Београд је дао своје мученике за Христа: св.Донат и његов брат, ђакон Фуртунат, презвитер Монтан и његова жена Максима погубљени у Сирмиуму (Сремска Митровица), ђакон Ермил и Стратоник које је цар Ликиније погубио и бацио у Дунав.

Аријева јерес у Сингидунуму је ухватила дубок корен, ту су јеретици држали неке своје саборе. Ватрени присталица ове јереси био је сингидунумски епископ Урзације. За време ц.Константина Великог Сингидунум постаје велики град, и то хришћански, у коме хришћани имају свој храм. Крајем 4.в 395.године велико и некад моћно римско царство поделило се на 2 дела: Западно са престоницом у Риму и Источн са престоницом у Цариграду. Данашња Србија и Београд тада су дошли по власт и утицај Византије.

Страдања Београда

Хуни, краљ Атила 441.г осваја Сингидунум, пљачка га, до опустошења га је разорио, као и Ниш.

Сармати, номадски народ између Дунава и Волге, кратко је владао.

Готи, Гепиди и Херули, ова германска племена се дуго и љуто борила за власт и освајање Сингидунума. Византијски цар Анастасије (6.в) насељава Херуле због одбране Сингидунума.

Словени.  Византијски цар Јустинијан Први (6.в) обновио је Сингидунум, опасао га високим и јаким зидинама. У то време продиру на Балкан Словени. Град је био саграђен од кречњака, издалека се белео, вероватно су га тек Словени назвали Белим градом управо због тога.

Авари. Дивљи азијски народ осваја Београд крајем 6.в, и пљачка га. Византинци су много ратовали са Аварима, више пута их потукли, али је у тим борбама и моћ Сингидунума стално опадала, и читавих 200 година касније пашће у заборав. Име му се помиње тек у 9 веку.

Под именом Београд васкрсава у 9 веку.

Хуни, племе звано Бугари, населе се у 7 веку и измешају са Словенима. Славни цар Самуило 1014.г (иначе таст српског кнеза Владимира) их порази.


Београд као стационар крсташких ратова.


Мађари, крајем 9 века око Тисе и Дунава се населише, азијски народ врло сличан Хунима. Заувек су пресекли Словене на северне и јужне.  Угарски краљ Соломон 1070.г осваја Београд од Византије, а угарски краљ Стефан Други 1124.г до темеља разара Београд (од камена из зидова Београдске тврђаве утврдио Земун. Затим 30 година касније грчки цар Манојло разара Земун и тим каменом утврђује Београд.

Београд је у 11 и 12 в. био град познат широм света, не само због сталних борби два царства за господарењем над њим, већ и као стационар крсташких војски, за ослобођење Христовог гроба. Римокатолици су стварали савез клира и витезова, папа је постављао владаре, и тада се рађала идеја о великом  “Латинском” царству. Из Београда и преко њега пролазили су крсташки походи. Трећи крсташки поход  затиче Београд у рушевинама. Угаре замењује власт цара Манојла.


Српски Београд


На Балкану се ствара нова словенска сила. То је Србија под династијом Немањића.

Податке о Србима даје 1150.г историчар Михајло Ретор из Солуна. У извештају се наводи да се Срби зову Склавини, а Склавинија је била од Истре до Бојане, и од Јадранског мора до Дунава. Београд заузимају Угари, Бугари, Византија. И тек 1284.г Београд долази у руке српске владарске куће. Примио га је краљ Стефан Драгутин, син Уроша Првог, на дар од  мађарског краља Ладислава Четвртог, као зет и вазал угарске владарске куће.

Уз Београд добио је и Мачву, Срем, Соли и Усору. Он је први српски владар чија је престоница Београд. Насељава српску властелу. Обнавља град и подиже велику саборну митрополитску цркву, у којој се чувала чудотворна икона Пресвете Богородице, окована сребром, а коју је насликао свети еванђелист Лука.

По смрти Драгутина 1316.г краљ Милутин долази, заузима град, а 1319.г после Милутинове смрти Београд припада његовом наследнику Урошу Другом.Угарски краљ Карло Роберт шаље своју војску на Београд, разара га и спаљује. Кнез Лазар је покушавао да поврати Београд, а последњи пут 1386.г Борба између Срба и Угара за Београд била је врло честа, али кад је 1391.г постао и плен Турака, угарски краљ Сигисмунд предаје Београд на “доживотно управљање” Стефану Лазаревићу, крајем 1403.г или почетком 1404.године.  Деспот Стефан се померао према северу због најезде Турака са југа, и тако се преселио у Београд, опустошен и порушен град. У својој Повељи, издатој у Београду, каже...” Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају срушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици...”   

Град је утврдио новим, двоструким бедемима и бројним кулама. Подигао је и двор себи. Додељивао је разне повластице да би тиме привукао занатлије, трговце и друге грађане. Град је растао и развијао се, ницале су нове велике и јавне грађевине, тргови, цркве, воденице, колоније страних трговаца, насеља занатлија, трговачки и ратно пристаниште. Град је имао своје судије, нотара.

Уговором 1426.г у Тати, између деспоте Стефана и угар.краља Сигисмунда, договорено је ће Београд са Мачвом бити враћен Угарској, пошто деспот није имао наследника. А Сигисмунд се обавезао да прихвати деспоте Ђурђа Бранковића за деспотовог наследника  у Србији.

Деспот Стефан умире 19.јула 1427.г, изненада, после једног пада са коња, а у својој 37 години, на месту званом Главица. Сахрањен је тада у цркви св.Тројице, једној од својих београдских задужбина, која је потом уништена као и Београд, приликом турског освајања. По Троношком летопису, на дан деспотове смрти над Београдом је владало незапамћено невреме. Громови, провале облака начинили су праву пустош, претворивши град у црни пепо.


О Деспотовом Београду


Код данашње Небојшине куле било је мало пристаниште за већи број галија. Улаз у пристаниште браниле су 2 куле између којих је био тежак гвоздени ланац. У средини града била је највећа кула Небојшина, по којој је данашња добила име, кад је велика разорена. Уз кулу је као и на многим местима био покретни мост који се дизао и спуштао јаким челичним ланцима. У граду је било више објеката за становање. Доминирао је Деспотов двор, али и двор Ђурђа Бранковића. Од цркава се издвајала велика црква Успења Пресвете Богородице, у којој је било седиште митрополита беогрдског, егзарха свих српских земаља. Саградио је деспот и цркву св.Три Јерарха, као и странопијемницу за болне и цркву у њој посвећену св.Николају чудотворцу. Била је и црква преподобне Мајке Параскеве Петке. У време Деспота град је био нарочито снабдевен тешком артиљеријом. По речима Константина Философа, дворјанина и биограда Деспота Стефана, Београд је тада имао око 50.000 становника, и ширио се на 7 брежуљака, те је личио на Јерусалим.


Агонија Београда


Чувши за Деспотову смрт, Сигисмунд и деспот Ђурађ дођоше у Београд да изврше уговор из 1426.године. Краљ га је после заклетве устоличио за  “xерцега и деспота Рашке и Албаније“ предавши му капу, огртач и мач.  Сигисмунд је почео да насељава католичко становништво. Дворове у Београду имали су и краљ Сигисмунд, гроф Урлих Цељски и деспот Ђурађ. Између Срба и Мађара у Београду владала је нетрпељивост. Дошло је до сукоба између деспота Ђурђа и Јанка Хуњадија (Сибињанин Јанко).


Кликни на слику за увећање Кликни на слику за увећање
Средњевековни Београд
Средњевековни Београд
Авала и Жрново
Београд из ваздуха
Београд 1904-те
Бомбардовање Београда