Манастир 
Ваведења Пресвете Богородице
СВЕТИ ОЦИ О ДЕПРЕСИЈИ



КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ



Уклони се од зла, и чини добро.
Пс. 33, 14

 

68. ДУХОВНА РАВНОТЕЖА

Постоји духовни закон промене нашег расположења. Када те обузме жалост, немој јој се много предавати. Сети се да ће после туге доћи радост. А када си срећан, немој допустити ни да те то расположење понесе, јер ће жалост сигурно поново доћи. Као што се после сунца надвију тамни облаци и падне киша, тако бива и са нашом духовном равнотежом, а уравнотежен човек у свему почиње да види Промисао Божију.
праведни архиепископ Аверкије Џорданвилски (+ 1976)

69. ПОКАЈАЊЕ

Када се Господ повуче да би искушао душу, Он се враћа чим Га призовемо. Међутим, када се Он повлачи ради казне, онда се не враћа брзо - све док душа не схвати да је починила грех, док не почне да се каје и оплакује своје грехе.
свети Теофан Затворник (+ 1894)      

70. НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ СЕБИ ДА СЕ РАСЛАБИМО

Кажеш да те је целог обузела туробна неосетљивост и да си постао као бесловесан - без мисли или осећања. Такве речи понекад долазе као казна, након што смо у мислима или осећањима нагињали злу. Понекад, пак, оне долазе као поука да би нас научиле кротости и навикле да од својих моћи ништа не очекујемо, већ да само Бога чекамо. Таква искуства подривају поверење у себе, јер када се ослободимо тежине, знамо одакле помоћ стиже, и схватамо на Кога у свему треба да се ослонимо. То је стање потиштености, али се оно мора издржати са мишљу да не заслужујемо ништа боље. Не постоји лек против таквог стања, а ослобађање од њега зависи од воље Божије. Све што можемо јесте да вапимо Господу: Нека буде воља Твоја! Помилуј ме! Помози ми! Себи никако не смемо допустити да раслабимо, будући да је то штетно и разорно.

Свети Оци такво стање описују као хлађење или сувост, и сматрају га неизбежним за свакога ко се труди да живи у складу са Божијом вољом, јер без тога убрзо постајемо дрски.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

71. ЛЕК: ВРАЋАЊЕ У БЛАГОДАТНО СТАЊЕ

У време сушног периода душе, требало би да проверимо да ли се у души јавило какво осећање сујете или уображености. Уочивши га, треба да се покајемо пред Господом и одлучимо да убудуће будемо опрезнији... Лек против туге је повратак благодати. Будући да благодат долази по вољи Божијој, све што можемо чинити јесте да се молимо да нас Он ослободи од те суше и камене неосетљивости.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

72. КРОТОСТ

Шта је то што ће најпре задржати благодат у души? Кротост. Шта је то што је најпре одгони? Гордост, високо мишљење о себи, уздање у себе. Благодат нас напушта чим осети зли задах унутрашње гордости.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

73. БЕЗ САМОВОЉЕ ИЛИ САМОСАЖАЉЕЊА

Кажеш да стално падаш. Па, тако ће и бити, све док у теби владају самовоља и самосажаљење. То показује да је у твоме срцу најважније "Ја", а не Господ. То је грех самољубља који живи у нама, који је узрок свакога греха, и човека чини грешним, од главе до пете, све докле му допуштамо да обитава у нашој души. А када је цели човек грешан, како се благодат може настанити у њему? Она неће доћи, као што ни пчела не иде тамо где има дима. Човекову одлуку да служи Господу чине два веома важна елемента: прво, човек се мора одрећи себе, друго, мора ићи за Христом (Мк. 8, 34). Први елеменат захтева напуштање егоизма или самољубља, а, следствено томе, и неприхватање било какве самовоље или самосажаљења, било у великоме или маломе.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

74. НЕ ПЛАШИ СЕ БОРБЕ

Не плаши се борбе и немој бежати од ње. Тамо где нема борбе, нема ни врлине. Тамо где вера и љубав нису искушани, немогуће је бити сигуран да ли оне уопште постоје. Вера и љубав се огледају и откривају у недаћама, то јест, у тешким и озбиљним околностима, како у спољашњим, тако и унутрашњим (за време болести, туге или лишавања).
свети Јован Кронштатски (+ 1908)

75. СА ОЧАЈАЊЕМ СЕ БОРИ СВЕДОЧАНСТВОМ ПИСМА ГОСПОДЊЕГ

Често се дешава да сатана лукаво општи са тобом у срцу и каже: "Сети се зла које си починио. Душа ти се испуни безакоњем, оборише те многи страшни греси." Не допусти му да те обмане овим речима и баци у очајање, под погрешним изговором да је у питању покајање. Будући падом прихваћен, грех има такву моћ да стално разговара са душом, као човек са човеком, предлажући јој тако грешно дело. Ти му тада одговори: "У Писму Господњем имам сведочанство: није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив (Јез. 33, 11). Смисао Његовог силаска на земљу беше да спасе грешнике, да просвети оне који се налазе у тами и да мртвима дарује живот."
свети Макарије Египатски (+ 390)

76. ОТВОРИМО СВОЈЕ СРЦЕ БОГУ

Када западнемо у невољу, очајање или безнадежност, требало би да чинимо оно што је и Давид чинио: да изливамо своја срца Богу и да невољу своју пред Њим казујемо (Пс. 141, 3). Тако се исповедамо Богу, Који може премудро све да уреди: да нам олакша невољу, ако нам је то на корист, и сачува нас од разорне и погубне туге.
свети Исихије, презвитер јерусалимски

77. НЕ ТРЕБА ДА ОЧАЈАВАМО, ЧАК ИАКО ВИШЕ ПУТА ГРЕШИМО

Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш, не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега, сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду, онда се покај. Он ће примити твоје покајање, као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50). Међутим, ако не можеш да се покајеш, те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер, онај ко греши, и не каје се, али не очајава, самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Чак иако је такав човек, због својих грехова, потчињен демону, он ипак, из страха Божијег, неће послушати непријатеља, који ће покушати да га баци у очајање. Због тога он има удела у вршењу богоугодног дела. Такав човек је благодаран, трпељив, има страха Божијега, не суди, па му се неће ни судити. Све су то значајне врлине. О истоме говори и свети Јован Златоусти, када говори о аду. Он сматра да нам је ад чак од веће користи него Царство Небеско, јер се многи, из страха од ада, удостојавају Царства Небеског. Ад нас испуњава страхом, Царство нас закриљује љубављу, а у оба случаја нас спасава Христова благодат.

Ако они на које су насрнула многа душевна и телесна страдања, претрпе до краја, не предају се немарности и очајању, спасиће се.
свети Петар Дамаскин (+ 12. век)

78. НАДА УВЕК ПОСТОЈИ

Свакоме кога тишти осећање безнадежности и немогућности да достигне светост, поручујемо следеће: ако достигне бестрашће, видеће Христа, не само у будућем веку, већ овде и сада са силом и славом великом (Мт. 24, 30). Иако његова душа, као код Саре, већ дуго не доноси никаква плода, још увек, насупрот сваком очекивању, он може донети свети плод, те, попут ње, може рећи: Бог ми учини смијех (Пост. 21, 6). То значи да ми је Бог, после многих година жалости и страдања, подарио велику радост, показао Своју благу љубав, која ће се обновити као у орла младост твоја (Пс. 102, 5). Најпре остарих у гресима и срамним страстима, али се сада поново родих у свежој и крепкој младости. Телесне жеље и греси ме огрубеше и отежаше, али сам сада омекшао. Бог, по милости Својој, исцели мој ум, те повративши природну једноставност, сада јасно могу посматрати овоземаљске ствари. Моје тело, попут тела Немана сиријског, постаде попут детета, јер се опрах у Јордану духовног знања (2. Цар 5, 14). Сада сам се, благодаћу Божијом, сабрао и ослободио змијиног лукавства и разноврсних злих помисли, које стекох на неприродан начин.
свети Јован Карпатски

79. БОГ НАМ ШАЉЕ ТУГУ РАДИ НАШЕГА СПАСЕЊА

Замисли да ти Господ говори: "На неко време те лиших благодатног дара у којем си очекивао да твој ум нађе испуњење и тако пронађе мир. Да би то постигао, дао сам ти неки други дар. Међутим, ти још увек мислиш на оно што је одузето, не запажајући шта ти је уместо тога дато. Зато си тужан, болестан и падаш у униније. Ипак, драго ми је што сам допустио да те нападне дух туге. Учиних то за твоје добро. Мој циљ није да те уништим, већ да те спасем, јер си ти Мој син."
свети Јован Карпатски

80. ХВАЛИМО СЕ У НЕВОЉАМА, ЗНАЈУЋИ ДА НЕВОЉА ГРАДИ ТРПЉЕЊЕ

Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, кроз Којега и приступисмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење. А трпљење искуство, а искуство наду; а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама.
свети Павле (+67)      (Рим. 5, 1-5)

81. ОКРЕНИМО СЕ БОГУ!

Чак су и светитељи Божији понекад бивали опхрвани демонским очајањем и тугом. Шта тек, ми грешни, да очекујемо? Непријатељ нас, авај, често повређује гневом и понижењем, а и срце често бива обузето тешким очајањем! Непрекидно се морамо окретати Богу и сваког тренутка бити са Њим, да нас не би обузели грех и непријатељска туга. Поред тога, постоје и други начини удаљавања од њих - широки пут овога света. Ако се предаш овоземаљским уживањима, туга ће те напустити за кратко време, макар док трају задовољства. Међутим, задовољства ће ти, након што те поробе, постати неопходна, јер ћеш само у њима проналазити утеху и радост. Али, нека би Господ сачувао сваког хришћанина од таквог бекства од демонске туге! Боље је ићи уским путем, стрпљиво подносити тугу и тражити честу помоћ и избављење од Господа Исуса Христа, Који се увек радује онима који се Њега ради труде око свога спасења, него ићи широким и проходним путем овога света и телесним уживањима задобијати слободу која долази од духа туге. Духом туге, непријатељ је многе скренуо са уског пута спасења на широки, који води уништењу.
свети Јован Кронштатски (+ 1908)

82. ОДГОВОР МОНАХУ КОГА МУЧИ ДУХ ТУГЕ

Из твога писма видим да те је поробио дух туге. То је озбиљна страст, против које се хришћани који желе да се спасу, морају жестоко борити. Она напада чак и оне који имају све што им је потребно и утешавају се на разне начине. Колико ли тек онда напада оне који живе у самоћи? Препоручујем ти следећи начин борбе:

1. Присиљавај се на молитву и свако добро дело, без обзира што оно можда није у складу са твојим склоностима. Као што човек лењог коња бичем тера да хода и каска, тако и ми треба да приморавамо себе на добра дела и молитву. Бог, видећи твој труд и дела, разгореће твоју ревност. Сама навика подстиче ревност и привлачи нас молитви и добрим делима. Стекни ову навику, и она ће те привести молитви и добрим делима.

2. Ревност се стиче различитим занимањима, то јесте, мењањем послушања. Најпре се моли, затим се бави рукодељем, читањем, размишљај о своме духовном стању, о вечном спасењу, итд. Ако те савлада туга, изађи из собе и, шетајући, размишљај о Христу, уздигни ум Богу и моли се. Тако ћете туга напустити.

3. Сећање на смрт, које ти изненада прође кроз ум, мисао на суђење Христу, о вечним мукама и вечној светлости, одагнавају тугу. Размишљај о томе.

4. Моли се и уздиши, молећи Самога Бога да ти дарује ревност, јер без Њега ништа не можемо учинити. Ако се придржаваш ових упутстава, веруј ми, мало по мало, стећи ћеш ревност. Бог од нас тражи труд и добра дела. Потруди се, јер је Он обећао помоћ онима који се труде. Он помаже онима који ревнују, а не онима који се одмарају и спавају. Сатана само чека нашу пропаст. Не треба ни да спавамо, већ да стојимо усправно и боримо се против тако страшног непријатеља. То се постиже молитвом, читањем и сваким добрим делом, тако да, кад нас непријатељ посети, не може пронаћи своје место.

Не прихватај ђавола и он ће отићи од тебе. Ниједног човека демон не напада тако лако као онога који живи у немарности и лењости. Такав човек је више него плодно тле за демона. Непрекидно имај то на уму и моли се и за мене грешног. Тражи спасење у Христу.
свети Тихон Задонски (+ 1783)

83. СКРУШЕНО СРЦЕ

Ако би ме упитао за разлог туге и сличних стања која су сами предукус пакла, одговорио бих ти да си то управо ти, јер се ниси потрудио да пронађеш лек против њих. Постоји само један лек и само у њему човек може пронаћи непосредну утеху својој души. Сигурно се питаш који је то лек. Па, лек је скрушено срце. Без њега нико не може уништити препреку зла, већ само видети како оно тријумфује над њим.
свети Исаак Сирин (+ 7. век)

84. ТРПЉЕЊЕ

Стрпљиво подношење невоља уништава очајање, које разара душу. Оно учи душу да треба да се утеши, а не да постане жалосна пред многим биткама и страдањима.
свети Петар Дамаскин (+ 12 век)

85. СЕЋАЊЕ НА БОГА

Ако се човек стално сећа Бога, он ће се радовати. И псалмопојац Давид каже: сетих се Бога, и обрадовах се (Пс. 76, 4). Јер, када се ум узвесели сећањем на Бога, он заборавља на муке овога света, полаже наду на Њега и више није ни забринут, нити узнемирен.
свети Петар Дамаскин (+ 12. век)

86. ДУШЕВНИ МИР

Човек, поготово ради душевног мира, мора да избегава тугу и да се труди да буде радосног, а не тужног духа. Како премудри Сирах каже: Туга је многе погубила, и у њој нема ничега доброг (30, 25).
свети Серафим Саровски (+ 1833)

87. БЕСПОТРЕБНО ЈЕ ОЧАЈАВАТИ

Ударивши ногом о под, свети Старац је гласно рекао: "Нема потребе да очајавамо! Јер, Христос је све победио, подигао Адама, ослободио Еву и уништио смрт!"
свети Серафим Саровски (+ 1833)

88. ГОСПОД ЈЕ ТУ

Драге сестре, кротко подносите сва унутрашња и спољашња искушења, имајући на уму да је Господ ту. Он ходи морем и убрзо ће се указати близу чамца и помоћи вам. Он увек помаже оне који Му отворе своја срца и труде се да извршавају Његове заповести. Ако понекад одгоди Свој долазак, то је из разлога што време за то још није дошло. У четврти час ноћу, у час предодређен, Он ће доћи. Зато, не губећи наду, стално Му уздижи руке и моли Га да дође и умири вале твога живота.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

89. ПОМОЋ СТИЖЕ РАДИ ТРУДА

Твоја награда на небесима ће бити једнака твојој жртви. Помоћ и награда се добијају због уложеног труда. Ти ниси дошао овде да тражиш мир, па га зато и не тражи. Не тугуј кад га нема, већ кад га има много.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

90. О ВРАЋАЊУ У ЕГИПАТ

Један брат, који беше у канџама очајања, запита старца: "Шта да радим? Сколише ме сумње, које ми говоре: Шта ти вреди што си постао монах?! Нећеш се спасити!" Старац је одговорио: "Знаш, брате, чак иако не можемо ући у обећану земљу, за наше кости је боље да их оставимо у некој пустињи, него да се вратимо у Египат."
свети Јован Мосха (+ 619)

91. БОГ ГЛЕДА НА НАШЕ ТРПЉЕЊЕ

Свакога дана Он гледа на наше трпљење и, по нашој доброј и слободној вољи, шаље Своју помоћ, дајући је свима којима је потребна. Уколико се човек труди, он пати и страда све док га благодат не посети. Тада се мисли очишћују, а страсти се стишавају и ишчезавају.
свети Пајсије Величковски (+ 1794)

92. ОБЛАЦИ НЕ ОСТАЈУ ЗА СВАГДА

Не тугуј када се адски облаци, све тамнији од тамнијега, надвију над твоју душу и када се адска злоба, завист, сумња, тврдоглавост и други пороци пројаве у твојој души. Знај да је скупљање ових тамних облака на твом умном хоризонту неизбежно. Али, знај и то, да они нису увек ту, и неће дуго ни остати. Попут тамних облака на небеском своду, они се крећу и нестају, након чега и умна атмосфера постаје поново чиста. Исто као и у природи, облаци се морају надвити, а дневна светлост помрачити. Међутим, облаци нису стални, већ убрзо нестају и сунчева светлост затим поново сија обновљеном силом.
свети Јован Кронштатски (+ 1908)

93. БЛАГО СРЦЕ: ЛЕК ЗА ТУГУ

Исак Сирин каже да када је Богу угодно да гурне човека у већа страдања, Он му допушта да падне у руке малодушности. Она, затим, у њему проузрокује снажну потиштеност, те човек осећа велику душевну тескобу - прави предукус пакла. Као последица тога, човек се смућује, из чега произилазе на хиљаде искушења: немир, гнев, хула, роптање на сопствену судбину, зле помисли, одлазак са једног места на друго, и слично. Ако би ме упитао за разлог таквог стања, рекао бих ти да се ради о твојој немарности, против које се ниси борио. За то постоји лек, помоћу којег човек убрзо проналази утеху својој души. Какав је то лек? Благо срце.
Нема другог начина, до овога, којим човек може да разори утврђења ових порока. У супротном, они ће га надјачати (свети Исаак Сирин). Свети Оци тугу понекад називају лењошћу, немарношћу или равнодушношћу.
свети Серафим Саровски (+ 1833)

94. НЕ ПРЕПУШТАЈ СЕ ОЧАЈАЊУ

Апостол Јуда, издајник, беше малодушан и неискусан у борби, те га је непријатељ, видевши његов очај, напао и наговорио да се обеси. Насупрот њему, апостол Петар, необорива стена, будући искусан борац, није очајавао, нити је био обесхрабрен, када је пао у грех. Он је пролио горке сузе из топлога срца, те је непријатељ, видевши сузе и његове огњене очи, побегао главом без обзира, болно цвилећи. Тако нас, драга браћо, учи свети Антиох да се не препуштамо очајању кад нас оно нападне, већ да, ојачани и заштићени светлошћу вере, храбро кажемо злом духу: "Ко си ти, богоотпадниче, изгнаниче са неба и зли слуго? Не можеш нам ништа. Господ наш Исус Христос, Син Божији, влада свим. Сагрешисмо пред Њим и пред Њим ћемо се оправдати. А ти, уништитељу, одлази од нас. Оснажени Његовим часним Крстом, ногама смо сакрушили твоју змијску главу."
свети Серафим Саровски (+ 1833)

95. ТУГУ ПОДНОСИТИ СА СВАКОМ БЛАГОДАРНОШЋУ

Под навалом туге не гледајмо са самопрекоревањем на нашу раслабљеност и недовољну осетљивост, већ с мудрошћу благодарно прихватимо и подносимо тугу. И запамти: нас уистину не оптерећује бреме ове или оне туге, већ је насртај жалости својствен само несмиреном срцу. Зато најпре тежи васпостављању унутрашњег мира.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

96. СИЂИ У ДОЛИНУ КРОТОСТИ

Поново си запао у меланхолију и очајање. Ниси ли можда заборавио да ти рука која те кара, даје и највеће дарове? Увече ће се настанити плач, и ујутро радовање (Пс. 29, 6). Када смо у могућности да се успињемо ка врховима врлине, све што треба да учинимо јесте да сиђемо у долину кротости. Кротост је наш најсигурнији заступник пред Лицем Господњим. Кротошћу и покајањем, последњи ће постати први. Стога, буди храбар.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

97. ХРИСТОС ЈЕ ОСВЕТИО ПУТ СТРАДАЊА

За хришћанина је туга изгубила свој отровни жалац. Горко очајање, узроковано страдањем, уступило је место тихој нади и страдање више није неподношљиво, већ оно рађа слатке плодове. Радуј се и весели се, јер је туга ватрени огањ који очишћава злато. Страдање је чекић у рукама вајара који улепшава своје дело. Страдање је трновити и застрашујући пут који води ка сунчаним врховима и рајским насељима. Радуј се и весели се! Сам Исус Христос је Својим стопама осветио пут страдања!
архимандрит Серафим Алексијев (+ 1993)

98. САМРТНИ ЧАС

Искушење у самртном часу, којим непријатељ покушава да нас коначно порази, јесте страх који се јавља од сећања на многа наша сагрешења. Овај страх се не може избећи, већ само ублажити вером у искупљење наших грехова, које је учинио Спаситељ Својом смрћу на Крсту. Међутим, непријатељ заклања ову веру и распирује страх због грехова, како би онемогућио сваку наду на спасење и поразио нас безнадежношћу и очајањем.
Зато, брате мој, унапред се припреми да одбијеш овај напад и одмах се одлучи да у руке чврсто узмеш наше победоносно оружје - Христов Крст.
свети Никодим Агиорит (+ 1809)

99. КОНАЧНА БОРБА

Ево је утеха за тебе, Тајсија. Они који сеју са сузама, када дође време, жњеће са радошћу. Како често Господ шаље утеху онима који Му верују. Увек имај на уму да су подвизи и жалости у славу Његову оно најузвишеније!

На јутрењу је прочитано Јеванђеље о јављању Господа Марији Магдалини. Када је завршено са читањем, баћушка се окренуо и рекао ми:
Да ли си чула, матушка, како је Господ утешио Марију Магдалину: Жено што плачеш? Кога тражиш? (Јн. 20, 15). И теби Он каже: Тајсија, зашто плачеш? Кога тражиш? Тражи, тражи Исуса и јавиће ти се. Нема броја утехама за онога који верује. Колико пута, на пример, за време свети Литургије човек прими утехе! Душа му се просветли! Колико му се тајни открије! (...)

Једном приликом сам рекла о. Јовану да ме понекад обузме, речима неописиво, снажно духовно искушење. То је нека врста туге, која се скоро изједначава са очајањем. Тада, као да ми се над главу надвије црни облак из кога нема излаза. Све је тако црно, тако тешко на души, да ово искушење називам "пакленим". Да дуже траје, довео би ме до лудила или до смрти.

Отац Јован је одговорио: "Ово искушење, по Божијем допуштењу, напада људе снажнијег карактера и људе искусније у духовној борби. Непријатељ се надвија над тобом, јер види да се твоји трудови ближе крају, да се на небесима за тебе спрема награда и он жели да насрне на тебе, да те порази моћним потресом и тако лиши заслуженог венца. Многе је туга уништила. Буди јака и мужествена. Бори се против сплетки непријатеља и никад се немој предати. Кротко и трпељиво понеси и овај крст. Имај на уму да ти је он дат како би те учинио кротком и Господ ће ти помоћи. Онога, чија душа почива на Камену, не могу уздрмати никакви ветрови непријатељских искушења, никакве олује, јер је темељ јак. Али, душевну кућу, која почива на песку, односно душу која није Христова, лако уништи чак и поветарац. Само се ти успињи на духовној лествици и не окрећи се! Узвиси се духовно и умно, јер си призвана да водиш мало стадо девственица, које Господ удостоји монашког живота. Не сматрај овај задатак неважним или мањим од врлина и аскетских подвига које би упражњавала у самоћи, спасавајући само своју душу. Сада немаш мира, јер служиш ближњем. Зато су те обузеле бриге и жалости које трпе мученици. Ти се распињеш за васцели свет, зарад љубави Божије и љубави ближњега. Постоји ли нешто узвишеније од тога?"

Следећег јутра, о. Јован и ја смо отишли у цркву, где је часна трпеза била направљена од мермера. Баћушка ме је изненада упитао: "Од чега је направљена ова Трпеза?" Погледала сам га и одговорила: "Од мермера." Он је наставио: "Значи, направљена је од камена. Нека и твоје срце буде као ова стена. Буди мужествена. Буди храбра."
Св.Јован Кронштатски

100. ДА ТИ ТУГА НЕ ОБУЗМЕ СРЦЕ

Не желим да те саветујем да не прихваташ тугу, будући да то није у нашој моћи. Оно што мислим јесте да се трудиш да туга не обузме твоје срце и да га не узнемири. Важно је да је не примаш у срце, које треба да омекшаш и обуздаш, тако да ти туга не би помутила исправно расуђивање и правично делање.
свети Никодим Агиорит (+ 1809)

101. БОЛ СРЦА

Бол срца је стање које омогућава духовно узрастање и пројаву Божије силе. Исцељења и слична чуда се дешавају очајним и болним срцима, која се још надају у помоћ Божију. Тако је то кад Бог дела.
о. Серафим Роуз (+ 1982)

102. ЧОВЕК ТРЕБА ДА СЕ ТРУДИ ДА БУДЕ РАДОСНА ДУХА

Кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа. Увек. По сваку цену да будемо увек радосни, увек расположени. Али, ето, и отац Јован Кронштатски, каже: Ми смо исто као време, час наилази бура, ветрови, громови, а, после сунце сија, и добро нам је. Тако и ми. Па после опет наиђе олуја, па опет сунце, И тако. Па каже он даље, пошто ми носимо и тело, на нас и на ово физичко тело утичу и атмосферске прилике. Кад су добре прилике и кад није велики атмосферски притисак, онда је лепо време и ми смо све весели и расположени. А кад је тмурно и ми смо онда некако кисели. Јесте. И зато треба да сачувамо духовну равнотежу и баш онда кад је тмурно време да будемо духовно мирни.

Треба човек да се труди, да по сваку цену увек буде расположен, да увек буде радосна духа. Зато што духови под небом гледају стално да будемо тужни.
с. Тадеј Витовнички (+ 2003)

103. ИСКУПИТЕЉ

Нема муке моје, ни болести моје, ни смрти моје, које човекољубиви Господ није свемилостиво узео на себе. Тако исто и твоје. То си морао осетити.
о. Јустин Поповић (+ 1979)

104. САМО ГЛЕДАЈ У ХРИСТА

Само гледај у Христа и твоја патња ће се преобразити у небеску духовну сладост, а ране твога срца ће се исцелити Његовим ранама.
свети Игњатије Брјанчанинов (+ 1867)

105. ОД ГОСПОДА ТРАЖИ ПОМОЋ

"Нектарије, када те обузму туга, жалост и тешка искушења, понављај: 'Господе, заштити, спаси и помилуј раба Твога, јеромонаха Нектарија.' То је све што је рекао, али су ме његове речи тада спасиле и до данашњег дана ме спасавају, јер су изречене са силом."
старац Нектарије Оптински (+ 1928)
 
106. ПРИБЕГАВАЈ БОГУ С ДУБОКИМ УЗДАХОМ

Има људи који се никада не окрећу Богу, који се не моле, али изненада постану меланхолични и забринути. Срце им отежа и осете да им ниједно друго људско биће не може помоћи да се извуку из тако бедног стања. Неко их можда може саслушати, али не и разумети њихов очај. И тада они с дубоким уздахом прибегавају Богу: "Господе помилуј!" Довољно је само једанпут изговорити молитву: "Господе помилуј!" Међутим, ми је у цркви изговарамо три, дванаест, четрдесет пута. Другим речима, изговарамо је за све оне напаћене душе, које не могу прозборити ни: "Господе помилуј!" Уместо њих, то чини Црква. Господ то чује, те најпре, попут пламичка свеће, долази мало благодати, а душа затим све више и више осећа олакшање.
старац Нектарије Оптински (+ 1928)

107. ПРЕВАЗИЋИ УНИНИЈЕ

Престани да претпостављаш! Почни да размишљаш!
старац Нектарије Оптински (+ 1928)


108. ОДМОР КОЈИ ОКРЕПЉУЈЕ

Често се дешава да, кад нам је срце испуњено тугом, такве помисли можемо одагнати напуштањем келије и започињањем безазленог и мирног разговора са неким искусним и врлинским човеком. Затим, ојачани и окрепљени, можемо се са већом ревношћу вратити нашим богоугодним борбама.
свети Василије Велики (+ 379)

109. СПОКОЈНО РЕШЕЊЕ - КРОТОСТ

Рећи ћу ти коју реч из властитог искуства. У време искушења или унинија постоји један сигуран излаз и мирно решење - кротост. Једино тим путем душа долази до Истине, која све решава, благотворно делује и даје истинску слободу. У супротном, у твојој души ће се развити тама и немир. Твој ум ће доносити погрешне претпоставке, што је погубно, будући да грешан ум све приказује у погрешном светлу. У том случају се све животне ситуације чине горким и безнадежним, и ти у њима не видиш величанствено присуство спасоносног Промисла Божијег.
игуманија Арсенија (+ око 1901)

110. "СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ"

Често је у време малодушне потиштености, исто као и у време радости, неопходно понављати речи благодарности Богу. Изговарајмо их често, као и Исусову молитву. Рецимо: "Слава Богу за све!" Ова молитва, из срца изречена, одагнава сваку тугу и смутњу, и у срце се настањују мир и радост... Господ је Светлост Која одагнава сваку врсту пометености и узнемирености. Само је потребно да Му се душа вером приближи.
свети Игњатије Брјанчанинов (+ 1867)

111. ДУШЕВНА СЛОБОДА

Душа мора да зна да је у Богу њен мир и крај сваког трагања. Стога, да би била са Богом, она мора бити савршено слободна, не само од страсти, већ и од властитих осећања и свега временског. Таква слобода подразумева потпуну незлобивост. У таквој слободи, душа воли све људско, али ништа не влада њоме. Она воли цео свет, ништа не презире, не омаловажава, ништа не издваја из целокупног живота као нешто зло и негативно. Душа тада није везана, нити заробљена, већ као да је умрла за властити живот.

Она је изашла из себе и сјединила се са вечним Богом. Душа тада живи за Христа и прибегава Њему, Који је пуноћа њеног срца, Управитељ њеног ума. Такво стање ослобађа од свега што је људско.
схимонахиња Ардалиона

112. НЕ ТРАЖИ ПОРУКЕ У МОЛИТВИ

У време очајања, вапај и молитва су узалудни и не крепе човека, као што то он очекује. Човек се тада мора понизити, спознати властиту слабост, али при томе не сме бити огорчен. Тражење разних порука у молитви је сигуран показатељ гордости. Боље је молити се једноставно и скрушено, тражећи милост Божију и верујући да Господ неће одбацити покајника, који се моли, као што није одбацио ни цариника.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

113. ПОКАЈАЊЕ КАО ОДГОВОР

У време олује и узбуркавања страсти, труди се да не паднеш у униније и очајање, већ прибегни само-прекоревању, кротости и покајању. Богу је дражи скрушени грешник који се каје, од непокајаног и гордог праведника, који мисли да се оправда праведношћу.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

114. ИЗЛИЈ СВОЈЕ СРЦЕ

Моја туга беше тако велика да сам мислио да нећу моћи да издржим то искушење и да ћу умрети. Сећам се, једном сам изашао из конака. Била је зима, отишао сам на гробље, одакле сам се упутио на брдо свети Серафима. Пењао сам се и силазио са тог брда, прекривајући га сузама, гласно плачући, молећи се и јецајући призивао Господа: "О, Господе, шта ако су чак и моја браћа, која би требало да ме разумеју, против мене?" Дуго сам се тако молио и плакао. Затим је наступило благо олакшање, као да се туга повукла из мога срца. После сам се вратио у своју келију и написао писмо ...
јеросхимонах Михаило Други Валаамски (+ 1962)

115. СИЛА ТРПЉЕЊА

Трпи и истрпи све! Сваку тугу, свако бреме, увреду, клевету, а највише се плаши очајања. То је најтежи грех.

Постоје два пута. Један је пут самопрекоревања и кротости. Други, самооправдања и жалости. Први је истински пут духовне жалости и покајања, који води спасењу и кротости. Други је пут гордости и самооправдавања. У том случају ти нико не може помоћи - ни моје молитве, ни анђели небески - већ само милост Господња. А, и да то није Господа ради, водило би у пропаст!

Без обзира на искушење или човеков пад, мора се устати, не туговати и почети изнова. Неопходан је труд за трудом. Потребна је невидљива борба. Само мужествена борба бива овенчана. Мора постојати рат, жалост са искреним покајањем и чврстом надом.

Наоружај се, започни рат и Господ ће ти дати све остало.

Један брат је пао у грех блуда након чега је горко плакао и, из свег срца, се покајао. То се поновило седам пута. Он се кајао, борио, није допуштао себи да падне у очајање, и грех му је био опроштен. Његовом старцу је откривено да је због покајања и борбе овај брат овенчан небеским венцима.

Стога, изнад свега чувај мир у срцу. Све предај Господу, у потпуности се предај Њему. Он је све и све је Њега ради.
јеросхимонах Михаило Други Валаамски (+ 1962)

116. СТРАЖИ НАД СОБОМ

Када говоримо о слави Божијој, Његовој вољи и закону, тада у потпуности морамо заборавити на властиту славу и у целости бити погружени у созерцање славе Божије или Његове изобилне милости и премудрости. Тада не би требало да мислимо о властитим несавршеностима и осећањима, које демон ставља у наш ум, да би нас унизио у сопственим очима и гурнуо нас у тугу и очајање. Не смемо заборавити да савршенство не постоји ни у чему земаљском, нити у било каквој земаљској слави: Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо (1. Кор. 13, 9). Онај ко се стиди и црвени због својих несавршености, у ствари се стиди умишљене слике, која се јавља у његовој машти и поносан је на своја имагинарна савршенства.
свети Јован Кронштатски (+ 1908)

117. НАЈБРЖИ НАЧИН ОДАГНАВАЊА ЧАМОТИЊЕ

Не задржавај и не сабирај гнев у срцу на ближњега.
свети Варнава из гетсиманског скита у Москви (+ 1908)

118. УСТАНИТЕ, ВИ КОЈИ СТЕ ПАЛИ

Устаните, ви који сте пали, отворите очи ваше душе, примате хлеб живота, који је Реч Божија и вино из чаше Божије Премудрости. Ако те обузме туга, онда, имајући добру вољу и велику љубав, испитај оно што је записано и веруј да ћеш, милошћу Божијом, пронаћи утеху. Увери се да сваки Божански спис који нас води путем спасења, поучава, исправља и снажи човекову веру да његов пут увек треба да је Богу угодан.
игуман Назарије Валаамски (+ 1809)

119. НЕПОКОЛЕБЉИВА ХРАБРОСТ

Човек мора бити строг према себи, а благ према другима. Човека нападају нечисте помисли, а када оне нестану, чамотиња, очајање и сличне страсти обузимају његово срце. И тако то бива: смењују се такви периоди, и то све ради нашега спасења.

Потребно је усавршити се у кротости. Немогуће је ходити стазом духовног живота не разликујући искушења, јер ни Господ не шаље човеку искушења која превазилазе његове моћи. Најпре треба да се "поклонимо Крсту", а потом да "прославимо и величамо Његово Васкрсење". И тако је то у човековом животу - прво патња, па радост.

У време жалости и очајања неопходно је имати стрпљење и храбро срце, јер када ишчезне свака нада да ће бити боље, тада стиже небеска помоћ. У том тренутку је потребна исповест. Ти само не губи веру, јер, као што се тело очисти после топле купке, тако ће се и твоја душа, благодаћу и милосрђем Божијим, очистити од греха.
свети Алексије из Голосевејског манастира       
   
120. ПУТ САМООДРИЦАЊА

Вероватно те мучи подмукли дух туге, који те је твојом вољом некако привукао. Ако престанеш да сам себе усмераваш, и настојиш да све чиниш са благословом Божијим, онда ћеш са тим благословом достићи душевни мир и уживати друге плодове Светога Духа. Ако се у потпуности одрекнеш своје воље, никада нећеш осетити тешку таму очајања. У том случају ће страшни насртаји страсти уступити место чистоти ума, мирним мислима, благости и ненарушивом миру, који ће те осенити и настанити се у твојој души. Ако будеш непрекидно стражио над собом и задржао трезвеност, постаћеш сличан мудрим девојкама и ући ћеш у брачну одају бесмртнога Женика. Женик долази у поноћ, а ти пази да тугом не оптеретиш своје срце. Прослави Господа пре заласка сунца. Уколико истински желиш да се спасеш, у име Господње, ступи на пут самоодрицања.

Очајање мучи свакога. Оно разара лековите плодове трезвеноумља, чак и у најдуховнијим људима. Међутим, очајање не налази места у једноставном искушенику. Због чега би очајавао онај који се, уздајући се у Бога, одрекао себе? Јер непријатељу нестаде мачева на крају (Пс. 9, 6).
старац Леонид Оптински (+ 1841)

121. ПРОМИСАО БОЖИЈА

Најпре, чедо, ми не знамо домострој Божији и треба да Му препустимо да управља нама. То смо и у овој прилици дужни учинити. Јер, ако хоћеш да људским помислима (то јест на основу земаљске узрочности) судиш о ономе што се дешава, а не пре да пребациш своју бригу на Бога, брзо ћеш се заморити. Када на тебе наилазе супротне помисли које те стешњавају, треба да зовеш ка Богу: Господе, како хоћеш и како знаш, устрој ову ствар. Јер, много тога промисао Божија чини супротно ономе што мислимо или чему се надамо, те се ствари којима се надамо у искуству показују другачијим. И просто и укратко речено, у време искушења потребни су дуготрпљење и молитва, те да се не намерава, нити мисли, да се људским помислима, као што сам рекао, победе демонске помисли.
авва Доротеј (+ 4. век)

122. БЕЗ ГОСПОДА ИСУСА - ДУША ЈЕ ЉУДСКА УЖАС

Све је у овом свету тужно, да се исказати не може. Ако овај свет има душу, онда је то - туга. У свету је тако много бола, тако много јада, тако много смрти, тако много греха. Да ли Бог икада престаје да тугује над овим светом? Грех, сваки људски грех, зар не прелије сетом и не залије тугом светло лице Божије? (...) Без Господа Исуса - душа је људска ужас, и проклетство, и лудило. Само се на огњеним колесницама христочежњивости људска душа може узнети тамо где се туга светова претвара у милу сету, и где горке тајне подивљалих земљиних фабриканата греха и смрти престају и вечне радости настају.
о. Јустин Поповић (+ 1979)

123. НАСРТАЈИ ГОРДОСТИ И ОЧАЈАЊА

Пишеш да си понекад толико раслабљен да полако постајеш кукавица, а некад падаш и у очајање. Знај да постоје две основне замке непријатеља: напасти човека гордошћу и сујетом, или кукавичлуком и очајањем. Свети Јован Лествичник пише да се један искусни аскета против ових замки борио оружјем самога непријатеља. Када би га довели до очајања, он би рекао себи и својим непријатељима: "Како то да си ме до недавно хвалио и у мени подстицао гордост?" Тако се одбранио од ове зле сплетке. Ако би непријатељ променио тактику, па почео да хвали подвижника, стварајући плодно тло гордости и сујете, старац би тада одговарао: "Како то да си ме недавно довео до очајања? То је само по себи противречно." Тако се овај аскета, уз помоћ Божију, одбранио од ових замки оружјем самога непријатеља, користећи га у право време.
Старац Амвросије Оптински (+ 1891.)

124. ДЕПРЕСИЈА ЈЕ ИСТО ШТО И АТЕИЗАМ

Ако патиш због губитка и штете, и не проналазиш место на коме би одморио своју забринуту главу, вера твоја ће те заштитити од мрачних помисли и брига, и непрекидно ће ти говорити да је све што је измакло из твојих руку, пало у руке твога Оца, Сведржитеља.
Вера те штити у болести и од болести, у тешкоћама и од тешкоћа, у тами и од таме, у очајању и од очајања, у усамљености и од усамљености, у смрти и од смрти. Вера те штити и брани чак и од смрти. Заиста, чак и од смрти, а атеисти не знају чак ни да постоји одбрана од смрти... Свака смрт је мртва, а атеизам је жива смрт. Вера твоја брани те и чува од ове живе смрти.
свети Николај Велимировић (+ 1956)

125. БУДИ СТРПЉИВ И ВИДЕЋЕШ МИЛОСТ БОЖИЈУ

Немој се предавати оковима очајања и лењости, већ их одагнавај кратком молитвом: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!

Срце ме боли када видим да непрекидно падаш носећи бреме свога Крста и молим се Богу да ти притекне у помоћ. Прве године мога монашког живота, и ја сам осећао досаду и постајао малодушан. Стотину пута сам умом пристајао да се вратим назад, али ме спречише

Христове речи: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије. (Лк. 9, 62). Очајнички желећи да не пропаднем, одлучио сам да је боље страдати са народом Божијим (Јев. 11, 25) него живети у становима безбожничким (Пс. 83, 11) и тешити се свим врстама овоземаљских задовољстава. Зато, мислим да ћеш познати милост Божију на себи и да више нећеш очајавати.
старац Антоније Оптински (+ 1865)

126. КАЗНА

Маловјерни, зашто посумња (Мт. 14, 31) у силу Божију, уместо да, верујући у њу, спознаш своју беспомоћност? Јона, молећи се Богу, не изгуби наду ни на дну мора, и то у утроби морског чудовишта. А ти, малодушнице, и поред духовне купељи - Свете Литургије и богослужења - и живота са одабраним невестама Христовим, бљујеш бесрамно очајање, неверу, сумњу и остале грозне грехе. Роптањем губиш чак и свој ум. Кажеш да си изгубила наду да ћеш се исправити, што је бесмислено! То је као да кажеш да ћеш се убити, јер не можеш да се поправиш! Међутим, оно шта можеш да урадиш јесте да се покајеш! Зашто да ометамо оне који су се поправили, то јест, оне савршене! По милости Божијој, прибројаћемо се стаду спасених (то јест, покајаних).

Посебно си горда кад кажеш: "Старији ме сматрају неважном. Све ме сестре сматрају неважном!" А, због чега би те поштовале? Ни због чега! Другим речима, постани кротка и спасићеш се!
Старац Анатолије Млађи Оптински (+ 1894)

127. ЗА МИРАН ЖИВОT

Браћо моја, чврсто стојте у православној вери Христовој! Чувајте нерасејаност ума; имајте чистоту душе и тела; клоните се злих жеља; украсите се скрушеном мудрошћу; не заборављајте на гостољубље; никада не избегавајте заједничке оброке за трпезом; бежите од људске славе; не тражите привремену почаст; ни у чему се не супротстављајте своме надређеном; непрекидно се вежбајте у врлинама; бежите од алкохола као од отрова; сваког часа се трезвено молите Богу. Ако будете живели по овим саветима, онда ће вам Господ наш Исус Христос даровати вечне благослове и Царство Небеско.
свети Пајсије Углички (+ 1863)

128. ЕВХАРИСТИЈСКО УТВРЂЕЊЕ

Догодило се да једнога дана нисам служио божанствену Евхаристију и одједном сам у себи осетио да сам духовно мртав. Осетио сам одсуство милости Божије и напредовање греховних сила, те сам морао да поведем велику борбу против све већих насртаја греха.

Следећег дана, Евхаристија и причешће Светим Тајнама су обновили моје биће и имао сам осећај да сам се пренуо из сна. Слава Богу! Ако не будеш јео Тело Христово и пио Крв Његову, нећеш имати живота у себи. Истинита је свака реч Господа и Бога мога.
свети Јован Кронштатски (+ 1908)

129. ЧУВАЊЕ ОД ДУХА ОЧАЈАЊА

Мораш се чешће крстити, јер те то чува попут катанца на вратима. Спасавајте се и браните силом Часнога и Животворнога Крста.

Демон седи на левом, а Анђео чувар на десном рамену.

Сваки човек има своје књиге - у једну се записују греси, а у другу добра дела.

Ако нас неко подстакне да повредимо или ожалостимо старе, болесне или сумашедше, не очајавајмо, већ, насупрот томе, помозимо им. Болеснима морамо помоћи свим снагама и опростити им шта год они рекли или урадили.
Сваки дом би требало да има једну собу која је, попут капеле, окренута на исток. У њу би требало ставити један сто - олтар Божији за молитву, са којег не би требало ни јести ни пити.
праведна Матрона Слепа Московска (+ 1952)

130. СВЕОПШТЕ ОЧАЈАЊЕ

Молите се, децо моја! Није остало још много времена. Наш живот виси о концу. Било је мученика и још ће их бити. Последњи ће бити већи од првих, јер они носе велике жалости. Сам сам грешник и љубим све грешнике, јер нема човека на земљи који не греши. Само је Господ без греха, а сви ми смо грешници.  Господ неће напустити наслеђе Своје. Само, што ни ми не треба да заборавимо да нас Он увек посматра. Они који се у Бога уздају неће се лишити ниједнога добра (Пс. 33, 10).
свети Кукша из Одесе (+ 1964)

131. ПОСЕЈ СЕМЕ ДОБРЕ НАДЕ

Када нас нападне демон унинија, поделимо душу на два дела. Учинимо један део утешитељем, а други утешаваним. Посејмо семе добре наде, појући следеће Давидове стихове: Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш? Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему - Спасењу лица мога и Богу моме (Пс. 41, 6).
ава Евагрије (+ 399)

132. ХРАБРО СЕ БОРИ

У време искушења не напуштај своју келију, измишљајући разне изговоре, већ седи и трпи. Храбро се суочавај са свим противницима, особито са демоном унинија, који је заиста најтежи од свих, али који, највише од свих, душу чини искусном. Уколико избегнеш борбу, твој ум ће остати неискусан, плашљив и лако ће се у бекству окретати.
ава Евагрије (+ 399)

133. СЕЋАЊЕ НА СМРТ

Наш свети и најискуснији учитељ је имао обичај да каже: монах треба да се односи према својој души као да ће сутра умрети, а према телу као да ће још годинама живети. Јер, како је рекао, прво, спречава униније и монаха чини ревноснијим, а друго, тело чува здравим и подстиче на уравнотежено уздржање.
ава Евагрије (+ 399)

134. БУДИ НЕПОКОЛЕБЉИВ

Ако те нападне дух очајања, не напуштај своју келију и немој бити обесхрабрен. Јер, као што се сребро очишћава у огњу, тако ће и твоје срце засијати ако останеш непоколебљив.
ава Евагрије (+ 399)

135. ЗАСВИРАЈ НА СТРУНАМА ВРЛИНЕ

Ако, исцрпљени радом, паднемо у очајање, похитајмо камену знања и разговору са Псалтиром и побудимо врлине попут харфиних струна познања.
ава Евагрије (+ 399)

136. МОЛИТВА ЈЕ ЛЕК

Молитва је лек против туге и унинија.
свети Нил Синајски (+ 450)

137. СУЗЕ И МОЛИТВЕ БОГУ

Када покушавамо да узнесемо срдачне молитве Богу и у томе не успевамо, јер нас обузима тама, навлажимо образе сузама и затражимо од Бога да развеје борбену таму и унесе светлост у душу.
свети Нил Синајски (+ 450)

138. ЧЕКАЈ СВЕТЛОСТ МИЛОСТИ БОЖИЈЕ

Попут сунчевих зрака, које понекад прекрију тамни облаци, душа бива испуњена тамом и, на неко време, лишена духовне утехе. Тада је светлост милости Божије помрачена облацима страсти који се надвијају над душом. У теби више нема радости, а ум се све више помрачује. У таквим ситуацијама не размишљај много, већ трпи. Читај, приморавај се на молитву и чекај помоћ. Она ће стићи и пре него је уочиш. Исто као што сунчани зраци спасавају земљу од тамних облака, тако и молитва може да уништи и распрши облаке душевних страсти и да осветли ум светлошћу утехе и радости.
Исаак Сирин (+ 7. век)

139. ТРПЉЕЊЕМ СПАСАВАЈ ДУШУ СВОЈУ

Све страсти нападају само један део душе - раздражајни, желатељни или словесни (нпр. заборавност и незнање). Само униније, заробивши све душевне силе, одједном, при једном једином уздаху, покреће готово све страсти. Због тога униније доноси највећу тежину. Стога су поучне речи Господње, које прописују следећи лек: трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19).
свети Максим Исповедник (+ 662)

140. БОГ ЋЕ НАС УСПРАВИТИ

Када човек, након велике борбе, ипак бива поражен, не треба да очајава, већ нека, охрабрен Исаијиним речима, узнесе срце Богу: Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ће те се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог. (Ис. 8, 9-10). Бог усправља све сатрвене (Пс. 144, 14) и побуђује немоћ и страх међу непријатељима, чим се покајемо.
свети Јован Карпатски

141. НАША СЕ БОЛ ПРЕТВАРА У РАДОСТ

Не треба да се чудимо што поједини монаси успевају да претрпе бол и различите облике туге, трпељиво очекујући оно што ће им, кроз многа искушења, даровати њихов Господ. Јер, су им познате Његове речи: "Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати. Затим ћу вас посетити кроз Утешитеља и одагнати вашу тугу. Обновићу вас мислима небеског живота и мира, и слатким сузама, којих бисте лишени за кратко време вашег кушања. Наслонићу вас на груди милосрђа Мога, попут мајке која храни своје уплакано чедо. Када вам понестане снаге, снажићу вас силом свише и засладићу вашу горчину, као што Јеремија рече у своме плачу, говорећи о Јерусалиму скривеном у вама. Али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше Мојом тајном посетом. Ваша жалост ће се окренути на радост и нико вам је неће моћи одузети." (Јн. 16, 20-22).
свети Јован Карпатски

142. ВЕНАЦ СЕ ДОБИЈА ТРПЉЕЊЕМ

Схвати да сатана нема потребе да куша оне који сами себе кушају и непрекидно се уплићу у проблеме овога света. Награде и венци се дају само проверенима, а не онима којима није стало до Бога и који лењствују и дремају. Зато, кажи себи: "Бог ме заиста искушава" и слабине се моје испунише поругама (Пс. 37, 8); То ће бити здравље пупку твојему и заљевање костима твојим (Прич. 3, 8). У ствари, велики Лекар је поред нас. Он је узео наше слабости, исцелио нас и још увек нас исцељује Својим ранама (Ис. 53, 5). Он је поред нас и покушава да нас спасе. Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцјељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. (5. Мојс. 32, 39) Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. (Ис. 49,15)
Како те само Он нежно милује, посећује кад Га заборавиш, разговара са тобом, храни те мудрошћу, када ти, попут младог лабуда, извијеш свој вратић и завапиш Му. Тако те Он чини небочежњивим, пружа ти утеху и храни те страхом Господњим. Тако Господ општи са нама.
свети Јован Карпатски

143. ИСПРАВНО ПОУЧАВАЈ СВОЈУ ДУШУ

Драги мој брате, када ти се догоди да се у твојој души истовремено пројаве ревност и велика чежња за савршенством, те свом снагом пожелиш да испуниш сваку заповест Божију, не грешећи чак ни у некој немарној наизглед неважној речи, и тако, по делима, знању или созерцању, не заостанеш за древним светитељима, али видиш да ти непријатељ то отежава, сејући семе немарности у твојој души и спречавајући те да досегнеш светост, раслабљујући те убацивањем помисли, и када схватиш да ти је немогуће спасити се и испунити све Божије заповести у вреви овога живота, тада седи у неки кутак, повуци се у себе и сабери мисли. Затим, исправно посаветуј своју душу, говорећи: Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш? Уздај се у Господа, јер ћу се исповедати Њему - Спасењу лица мога и Богу моме (Пс. 42, 5). Ко ће се оправдати делима закона? Цар и пророк још каже: јер се неће оправдати пред Тобом нико жив (Пс. 142, 2). Али, вером се уздам у Господа да ће ме, по бескрајној милости Својој, спасити. Зато, склони ми се са пута, сатано! Славим Господа и Бога мога и од младости своје служим Њему, Који ме, по обиљу милосрђа Свога, може спасити. Иди од мене и нека те Бог, Који ме створи по подобију Своме, погуби.
свети Симеон Нови Богослов (+ 1022)

144. ПОХИТАЈ НА МЕСТО МОЛИТВЕ

Физичка слабост и тежина, које у душу улазе кроз лењост и немарност, одвраћају нас од упражњавања уобичајеног правила, помрачују ум и доводе до малодушности. У срцу се, све чешће, јављају страх и хулне помисли, и човек се, будући искушан демоном малодушности и очајања, плаши да стане на своје уобичајено место молитве, те се одаје лењости, или понекад искуси насртај нарочито бесрамних помисли о Творцу. Тако, знајући узрок таквог стања, пожури на своје уобичајено место молитве, и падајући пред Свеблагим Богом, завапи Му свим срцем својим, и, са сузама покајања, моли Га да ти олакша ово бреме очајања и злих помисли. Уколико наставиш да вапиш и непрекидно куцаш на врата милости Божије, убрзо ћеш га се и ослободити.
свети Симеон Нови Богослов (+ 1022)

145. ИСУСОВА МОЛИТВА

Одагнај непријатеље Исусовим Именом, јер, ни на небу ни на земљи, нема моћнијег оружја против њих.
свети Јован Лествичник (+ 605)

146. БОГ ЋЕ ОЛАКШАТИ НАШ НЕМИР

Уколико упаднемо у невољу, униније и безнадежност, односно у безизлазне крајности из којих нам је немогуће извући се, треба чинити што и цар Давид - излити молитву и срце Богу и невољу пред Њим објавити (Пс. 141, 2). Јер, ми се исповедамо Богу као Ономе, Који премудро све уређује, и ако је то потребно, може олакшати наш немир и ослободити нас од штетних и разорних тешкоћа.
свети Исихије, презвитер Јерусалимски (+ 432)

147.ТРУДИ СЕ ДА СЕ НЕ СМУТИШ

Не допусти да те непријатељ поремети, смути и збуни. Може ли те икакво искушење или страдање задесити без Божијег допуштења? Не може. Бог то допушта због душевне користи, али нам демон то представља у другом светлу, као што је то давно учинио када је изгнао нашег праоца из рајскога врта. Међутим, ми заборављамо да нам Бог шаље искушења да би нас очистио од сваке нечистоте, и тако западамо у невоље и униније. Ако желиш да се спасеш, не веруј својим помислима, јер демони у теби сеју семе зла и стварају лажне представе. Ти зато никада никог не осуђуј, већ се увек труди да служиш ближњем. Никада не мисли зло о некоме. Тиме и сам постајеш зао, будући да зао човек мисли зло, а добар човек добро. Када помислиш: "Они за мене кажу...", знај да ти то непријатељ шапуће на ухо. Никада не сумњај, већ све истрпи са радошћу и осмехом, јер је велика награда за трпљење. Што се тиче демона, не веруј им, јер стварност није онаква каквом је они представљају. Њима је једино стало да покушају да те, на сваки могући начин, смуте.
свети Варсануфије и Јован (+ 6. век)

148. СВЕ ШТО СЕ ДЕШАВА, ДЕШАВА СЕ РАДИ ДОБРА

Кажеш да су те искушења исцрпила. Возљубљени брате, не буди исцрпљен, јер те Бог није напустио, нити ће те напустити. Знај да је немогуће променити речи, које је Господ упутио нашем праоцу Адаму: Са знојем лица својега јешћеш хљеб (Пост. 3, 19). Као што се злато загрева у пећи, очишћује се и постаје погодно за израду краљевске круне, тако је и са човеком. Из ватре страдања се, уколико са благодарношћу истрпи, рађа царски син. Стога, веруј да све што ти се догоди, догађа се ради твога добра, да би ти осигурало смелост пред Богом.
свети Варсануфије и Јован (+ 6. век)

149. ПОМОЋ ОД АНЂЕЛА ЧУВАРА

У очајању сам потезао и за својим, увек напуњеним, пиштољем, желећи да себи одузмем живот. Али, неки глас у срцу ми је рекао: "Не очајавај, већ се уздај у милост Божију. Бог је штедар и многомилостив према онима који се кају. До посљедњег тренутка овога живота, не смемо да очајавамо."
Наравно, био је то глас мог Анђела чувара. Бацио сам пиштољ и, устукнувши, погледао на Распеће нашега Спаситеља. Сузе, попут бујице, потекоше низ образе. Пао сам ничице и ридао све док нисам у том положају и заспао.
 Пробудио сам се. Било је јутро. Око мене није било ничега. Све је било на своме месту, а у мојој души такође мир. "О, Господе," помислио сам, "велика је милост Твоја!" Следећег дана, примио сам Свете Тајне и потпуно се смирио.
Симеон Јановски (касније јеросхимонах Сергије) (+ 1876)

150. МИСЛИ САМО НА ГОСПОДА

Када непријатељ убаци очајање у твоје срце, побуђујући у уму сећање на прошле грехе, које не доносе никакву наду на опроштај, не одмеравај властите заслуге и грехе. Мисли само на дела Господа нашег Исуса Христа - само она доносе спасење. Такође, не заборављај да се Мајка Црква, на свакој Евхаристији, моли за све грешнике.
старац Макарије Оптински (+ 1860)

151. СТРАДАЊЕ ОТВАРА ВРАТА У ДРУГИ СВЕТ

Кад се човек обрати, процес откривења се дешава на врло једноставан начин: човек је у невољи, страда и затим се отвори други свет. Што је веће страдање, невоље и богочежња, Он ће пре притећи у помоћ, открити се и показати пут избављења.
о. Серафим Роуз (+ 1982)

152. НАДА И КРОТОСТ

Истински хришћанин је саздан од вере и љубави према Христу. Греси нас ни најмање не спречавају да будемо хришћани, што и Сам Спаситељ каже. Он је, из великог човекољубља Свога, рекао да Он није дошао да зове праведнике, већ грешнике на покајање, јер је већа радост на небу због једног грешника који се каје, него због осталих деведесет и девет праведника. Расуђујући на овај начин, хришћанин би требало да се нада, да се радује и не прихвата погубно очајање. Овде је потребан штит вере.

За онога ко љуби Бога, грех није ништа друго до непријатељска стрела, испаљена у духовној борби. Истински хришћанин је ратник који се, на путу ка својој небеској домовини, бори против невидљивог непријатеља. Према речима Апостола, наша борба није против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12).

Пропадљиве световне жеље нас одвајају од наше домовине. Навика и склоност према њима као да облачи душу у ружне хаљине. То апостоли називају спољашњим човеком. Путујући кроз овај живот и тражећи помоћ од Бога, треба да са себе свучемо те ружне хаљине и обучемо се у љубав будућег века и тиме спознамо колико смо близу или далеко од наше небеске домовине. Међутим, немогуће је то брзо учинити. Тада човек треба да следи пример болесних, који, желећи исцељење, непрекидно трагају за одговарајућим лековима.
свети Герман Аљаски (+ 1836)

153. НЕ ГУБИ НАДУ

Страшније је изгубити наду него грешити. На пример, апостол Јуда издајник је био дефетиста. Будући неискусан у духовној борби, жестоки напад непријатеља га је довео до очајања и он се обесио. С друге стране, апостол Петар је био права стена. Иако је доживео ужасан пад, и био неискусан у духовној борби, очајање га није сломило, већ је настављајући даље, из жалосног и скрушеног срца, пролио горке сузе. Чим је наш непријатељ то видео, очи као да су му се опалиле ужареним пламеном, те је утекао урлајући и ридајући.
свети Јован Карпатски

154. УВЕК ОЧЕКУЈ ИЗНЕНАДНЕ ПРОМЕНЕ

Буди храбар! Када огњени дух почне да слаби, треба да се, на сваки начин, трудимо да га, са страхом и трепетом, обновимо, приљубљујући се уз Господа, јер све долази од Њега. Дуго нас могу притискати униније, досада, духовна и телесна тежина. Међутим, не смемо се обесхрабрити, већ морамо чврсто стајати и ревносно испуњавати правила којег смо се прихватили. Немој мислити да ће се душа брзо ослободити привезаности за грех, нити очекуј да ће она сачувати једнаку топлину и сладост. То се никада не дешава. Насупрот томе, увек очекуј изненадне промене. Када наступе натмуреност и тескоба, схвати да си то истински ти, онакав какав јеси. Што се тиче духовне сладости, прихвати је као незаслужену награду.
свети Теофан Затворник (+ 1894)

155. ПРОМИСАО БОЖИЈИ

Посебно се помолимо Господу када нас задесе демонска туга, страдање, болест или несрећа. Завапимо Му са сузама, без икакве узнемирености и бриге, како бисмо се извукли из недаће, јер нема туге која се не надвија над нас без Промисла Божијег. Заволимо уски и страдални пут спасења, јер нас он уводи у Царство Небеско. Стога, не избегавајмо опасности, несреће, невоље и туге, већ мужествено истрпимо све што је тужно, тешко и непријатно, док не стигне Божанска помоћ. Подвижнику и светитељу Божијем је својствено да остане силан у свакој жалости, односно да своје срце положи на чврсто тле, а не да буде непостојан као песак. Овај живот, који се окреће попут точка, је привремен и за њега не важе нека посебна правила. Понекад се пред човеком укажу светла будућност и почасти, али не примај их к срцу. Понекад нас људи прогањају, али не тугуј ни тада. Понекад жалости и страсти долазе од демона - не тугуј ни тада. Све нам се то дешава ради нашега спасења. Поред тога, такво стање престаје кад Он ниспошаље Своју благодат, која треба да нас укори и помилује. Слава Ти Боже! Сада и увек и у векове векова. Амин.
свети Пајсије Величковски (+ 1794)

156. БОГООСТАВЉЕНОСТ

Када се Бог, из васпитних разлога, повуче, наступа неизмерна туга, понижење и чак извесно очајање душе. Бог то чини да би обуздао склоност душе ка таштини и самољубљу, јер се срце одмах испуњава страхом Божијим, сузама благодарности и великом чежњом за тиховањем. Међутим, када се Бог потпуно повуче, душа бива испуњена унинијем, неверјем, гневом и гордошћу. Ми, који искусисмо обе врсте остављености, у оба случаја Богу треба да приступимо на одговарајући начин. У првом случају, треба да Му, од свег срца, заблагодаримо, схватајући да Он тако обуздава нашу плаховитост и, попут доброга оца, поучава нас разлици између врлине и порока. У другом случају, треба да Му исповедимо своје грехе, да Му са сузама завапимо и да се, што је могуће више, одвојимо од света, да би Га, уз велики труд, коначно подстакли да се поново, као некада, открије у нашим срцима.

Ипак, треба да схватимо да када је непосредна борба између сатане и душе у току - говорим о борби у случају када нас Бог напусти да би нас поучио - тада се благодат, као што сам већ рекао, помало скрива, али она и даље крепи душу, тако да у очима њених непријатеља победа изгледа као дело саме душе.
свети Дијадох Фотички (+ 486)

157. НЕМА МЕСТА ОЧАЈАЊУ

По твоме писму разливена је нека туга, која као да својим невидљивим капиларима сише очајање. А очајање? То је највећи човеков непријатељ у земаљском свету. Јер најмоћнији врло лако стровали душу човекову у смрт. А када душа у човеку умире - нашта му онда сав свет, сви светови скупа? Онда се сви светови претварају у смрдљива гнојилишта, и човек у мукама постаје близанац ђаволу и анђелима његовим. Не! Нема места очајању за хришћанина у овом свету, јер када је Господ сишао у овај свет, и Црквом сав остао у њему, како онда дати места очајању у души својој? Та сав Господ је ту, поред нас, око нас! Само завапи к Њему, и гле! - већ си у загрљају Његовом. А ко те онда може отети из загрљаја Његовог: који то непријатељ, који то човек, који то ђаво, који то пакао? Та никаква нас сила, никаква злосила не може раставити од љубави Његове. Њиме смо увек јачи од свакога зла, од свакога греха, од свакога пакла, од свакога ђавола, и од свију скупа. Сва је мудрост хришћанинова у томе: држати се непрестано Господа Христа - држати се молитвом, држати се постом, држати милостињом, држати љубављу, држати кротошћу, држати смиреношћу, држати трпљењем, држати покајањем, држати Светим Причешћем, држати светом исповешћу; држати се Њега, Неизменљивог, Ничимнезаменљивог и Никимнезаменљивог Бога и Господа, сваком светом тајном и сваком светом врлином. Онда? Онда смо изнад свих смрти, изнад свих мука: увек радосни - радошћу вере, радошћу спасења...
о. Јустин Поповић (+ 1979)