Манастир 
Ваведења Пресвете Богородице
АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОЈ АНГЕЛИНИ СРБСКОJ
празнује се 30. јула (12. августа)



Кондак 1.

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Икос 1.

Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелино, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште - мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, Небеска тврђаво наша!
Радуј се, Духом Светим просијана!
Радуј се, милосрђем позлаћена!
Радуј се, добротом ослађена!
Радуј се, земљо многоплодна!
Радуј се, воћко благородна!
Радуј се, поносе рода Србскога!
Радуј се, мајко наша Небеска!
Радуј се, молитвенице наша пред  Богом!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 2.

Ти се роди од благочестивих родитеља, мајко Ангелино, у роду Албанском, тада правоверном и православном, у дому где су се свакодневно чуле речи молитве и узносила Небеска песма Господу: Алилуја!


Икос 2.

Тебе, мати Ангелино, твоја благочестива мајка од најмлађих дана учаше да волиш Бога, да Му се молиш, и да сву наду увек полажеш на Њега, као да је знала кроз каква ћеш све искушења проћи, кроз свој тешки будући живот. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер си од младости заволела добродетељи!
Радуј се, јер ангелског имена беше удостојена!
Радуј се, доброг семена добри роде!
Радуј се, благочестивих родитеља светли изданче!
Радуј се, благочешћа испуњена од малена!
Радуј се, цвете, заливан Христовом љубављу!
Радуј се, срно, млеком Духа Светог дојена!
Радуј се, птицо, небеским висинама окренута!
Радуј се, велики дару твога племена роду Србском!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 3 .

Израставши у предивну девојку, необичне лепоте и мудрости, ти си, мати Ангелино, препуна еванђелских врлина, сијала једним необичним сјајем, светлошћу свише датом, украшавајући свој анђелски лик милозвучном песмом Господу доброте: Алилуја!


Икос 3.

Као прекрасно рајско дрво које је понело добар цвет, ти си се, мати Ангелино, припремала да у своје време и добар род донесеш, децу благочестиву и преузвишену, коју је Господ прославио дивним светитељством за труде које су поднели за род Србски и одбрану Вере Православне. Зато ти благодарно узвикујемо:

Радуј се, Ангелима подобна душом својом!
Радуј се, еванђелским врлинама утврђена!
Радуј се, смерна и тиха слушкињо Христова!
Радуј се, светих Бранковића похвало!
Радуј се, јер си децу своју дојила млеког благочешћа Христовог!
Радуј се, победницо против злих духова!
Радуј се, дародавко добара Небеских!
Радуј се, мајко рода Србскога!
Радуј се, са југа нам долетела ласто Христова!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 4.

И тада у земљу твога отечества, преподобна Ангелино, код твога оца дође Стефан Бранковић, деспот Србски, слеп, прогнан и одбачен од свих. А ти када га угледа, иако без очињег вида беше, у срцу свом радосно запева Господу Љубави: Алилуја!


Икос 4.

Иако пуна Небеског стида, ти се загледа у тог младог деспотовића, видећи у њему лепоту племените и добре душе, па, као што је ред, замоли родитеље своје да благослове твој брак са њим. Стидећи се своје нечистоте и грешности, ми ти, мајко Ангелино, овако говоримо:

Радуј се, благочестива невесто слепог деспота Србског!
Радуј се, јер си презрела пропадљиво богатство!
Радуј се, јер си просијала Небеског славом!
Радуј се, јер си ум управила ка Небеским висинама!
Радуј се, јер си се преселила у Небеска насеља!
Радуј се, јер се наслађујеш славом неизрецивом!
Радуј се, јер нас као брижна мајка са Небеса гледаш!
Радуј се, јер пребиваш у светлости неприступној!
Радуј се, јер се са Ангелима радујеш на Небесима!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 5.

Ти си, мати Ангелино, знала да ти живот са слепим човеком, макар он и деспот био, неће бити лак, и да ђеш многе горке тренутке због тога доживети. Али глас Господњи, који си ти увек слушала, те је замолио, ради вишег добра, да спојиш душу своју са душом многострадалника, и да од сада заједно појете Богу: Алилуја!


Икос 5.

И Господ, који свима даје живот, даде и теби, мајко Ангелино и твом верном супругу Стефану, троје дивне и разборите деце: Ђорђа, Јована и Мару, да их подижете у страху Божијем и еванђељској чистоти. Зато ти овако кличемо:

Радуј се, света мајко још светијих синова!
Радуј се, добра њихова учитељко у побожности!
Радуј се, светлоносна звездо Небеска!
Радуј се, усрдна чуварко наша!
Радуј се, весеље оних који су у невољама!
Радуј се, јер си се сва Богу предала!
Радуј се, јер си озарена светлошћу богоразума!
Радуј се, јер си Веру Православну ревносно сачувала!
Радуј се, топла и усрдна молитвенице за народ Србски!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 6.

Али убрзо безбожни агарјани нападоше на хришћанску Албанију, убијајући све пред собом. Зато се ти, света Ангелино, са породицом својом пресели у западну Италију, где је од раније било Православних Хришћана, са којима ви једнодушно запојасте Богу: Алилуја!


Икос 6.

Ту си, преподобна Ангелино, са својим верним супругом Стефаном, приљежно васпитала своју децу, у страху Господњем. Али се он убрзо престави у Господу, а касније и твоја ћерка Мара се врло млада пресели у свет духова. Као рањена срна ти си се молила Богу да ти сачува синове, како би ти они у старости били утеха и укрепљење. Тугујући заједно с тобом, ми ти узвикујемо:

Радуј се, верна супруго многострадалног мужа!
Радуј се, благородно дрво Христово!
Радуј се, јер си плод утробе своје Богу принела!
Радуј се, јер си душу устремила ка вишњим добродетељима!
Радуј се, јер си Господу до краја верна била!
Радуј се, јер си демонска лукавства као паучину покидала!
Радуј се, јер другујеш са мудрим девојкама у Царству Небеском!
Радуј се, јер у твојој светиљци није недостајало уља!
Радуј се, јер си свечасно дочекана од Небеског Женика!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 7.

Живећи у сиротињи и беди, ти преподобна Ангелино, замоли угарског краља Матију, и он теби и твојим синовима даде град Купиново на Сави, у земљи сремској, да будете вође народу Србском. Иако туђинка беше, они те због доброте и милости твоје примише као своју, и благодарно ускликнуше Богу: Алилуја!


Икос 7.

Као бесцен благо и Божји благослов напаћеном Србском народу, ти си, преподобна Ангелино, донела и свете и нетрулежне мошти свога мужа, светог Стефана, кога је Господ врло брзо по смрти прославио, и над којима се догодише многа чудесна исцељења. Благодарни народ је само сузе радоснице брисао, и Теби овако појао:

Радуј се, благослове Господњи народу Србском!
Радуј се, јер верне озарујеш благодаћу Божијом!
Радуј се, јер грешнике приводиш покајању!
Радуј се, јер у срца верних страх Божији доносиш!
Радуј се, јер си здравље и душевно и телесно многим даровала!
Радуј се, јер си само од Небеског Цара славу тражила!
Радуј се, јер си земну таштину истински презрела!
Радуј се, јер си са радошћу Крст свој ка Христу носила!
Радуј се, јер си узлетела ка Вишњем Царству!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 8.

Прво твој син Ђорђе, преподобна Ангелино, доби деспотску титулу од угарског краља, а кад се он замонаши, онда млађи Јован поста вођа Србскога народа. Имајући тврдо поуздање у Господа, ти си их као добра мајка крепила на тој тешкој и одговорној дужности, молећи од Бога помоћ благодарном песмом: Алилуја!


Икос 8.

Али срце твоје, преподобна Ангелино, доживи још један бол, јер син твој Јован се врло млад престави у Господу. Но и њега Господ брзо прослави, па твоју жалост окрену на велику радост. Али због разних смутњи у Срему ти узе његове свете мошти и мошти светог Стефана, па са другим сином, монахом Максимом, пређе у земљу Влашку. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер плод утробе твоје благољепно украшава Цркву Христову!
Радуј се, трпезо многоразличитих дарова Божијих!
Радуј се, јер си Христовом љубављу била преиспуњена!
Радуј се, јер си ангелски живот на Земљи поживела!
Радуј се, пребогата ризницо благодати Божије!
Радуј се, мајко свих напаћених и болних!
Радуј се, јер си постом, бдењем и молитвама богатство Небеско задобила!
Радуј се, јер те је Христос у боготкане одежде обукао!
Радуј се, јер те је Христос украсио венцем Царства Свога!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 9.

Ту, међу Власима, син твој Максим би рукоположен за митрополита, мати Ангелино, и ти с њим, по неизмерној љубави својој према свима и свему, учини много добра томе народу, који је због тога радосно клицао Богу: Алилуја!


Икос 9.

Ни Анђели не могу исказати доброту и величину твоју, мати Ангелино, јер ти са сином Максимом после неколико година поново пређе у Срем, саградивши манастир Крушедол, где положисте мошти светог Стефана и светог Јована, на радост намученог народа Србског. Радујући се и ми с њима, теби благодаримо:

Радуј се, светла звездо у тами света овога!
Радуј се, просветитељко у тами неверја!
Радуј се, пукова демонских храбра одгонитељко!
Радуј се, кроз векове надо остављених!
Радуј се, једино топло прибежиште напаћених!
Радуј се, родна лозо вина Небеског!
Радуј се, јер се успомена твоја кроз векове слави!
Радуј се, јер многи к теби у боли притекоше!
Радуј се, јер се потоци суза пред моштима твојим пролише!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 10.

Убрзо и син твој Максим оде Господу и ти остаде сама, мајко наша Ангелино. Испративши са сузама своје најмилије са овога света, ти сагради женски манастир у селу Крушедолу, и обуче црну ризу покајања, да у њој Богу појеш: Алилуја!


Икос 10.

Када се и свети Максим прослави, ти си, мати Антлино, благољепно за живота гледала пород свој Богом благословен и у светитеље уписан. Тада се још више предаде подвигу и делима милосрђа, да је цео народ Србски у теби видео своју једину и сигурну заштитницу. Зато ти овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си манастир Свето Сретење Богу саградила!
Радуј се, јер си монашку ризу достојно носила!
Радуј се, јер си многе сузе покајања пролила!
Радуј се, јер си земно богатство Небеским заменила!
Радуј се, јер си сужње у тамници посећивала!
Радуј се, јер си милостињом многе утешила!
Радуј се, изворе исцељења неизбројних!
Радуј се, постељо болних и немоћних!
Радуј се, огњу изобилне љубави Божије!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 11.

По целом Срему, ти си мати Ангелина, подизала и обнављала цркве и манастире, тешила и помагала убоге и сироте, па те они од милоште и љубави с правом прозваше — мајка Ангелина, захваљујући Богу што им те такву даде, кличући: Алилуја!


Икос 11.

Поживевши свето и богоугодно, ти најзад почину од превеликих трудова својих, мирно уснувши у Господу, мајко Ангелино, и би сахрањена у твом женском манастиру. А душу твоју, Ангели, чије си име носила, однесоше код твојих синова и мужа, да се вечно радујеш са њима. Зато ти благодарно кличемо:

Радуј се, надо безнадежних!
Радуј се, исцељење болесних!
Радуј се, пробуђење успаваних!
Радуј се, покајање грешних!
Радуј се, помоћи беспомоћних!
Радуј се, светлости помрачених!
Радуј се, радовање жалосних!
Радуј се, утехо очајних!
Радуј се, славо монахујућих!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 12.

А када после неколико година, мати Ангелино, твоје свете и нетрулежне мошти бише објављене, благочестно и свечано беху пренешене у манастир Крушедол, и стављене у исти кивот код сина твога, светог Јована, а мноштво народа када их угледа ускликну од радости Богу: Алилуја!


Икос 12.

Мада безбожни Турци исекоше и спалише твоје и твоје деце и мужа свете мошти, нама до данас остаде једна твоја рука, преподобна Ангелино, да нас њоме, као истинска мајка милујеш и благослов Господњи на нас призиваш, када ти дођемо у госте у манастир Крушедол и са сузама помоћ од тебе затражимо. Зато ти, мајчице, од свег срца овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си у тихо пристаниште заувек душом упловила!
Радуј се, јер си се и по смрти показала жива!
Радуј се, јер ти је Бог стоструку награду за труде твоје дао!
Радуј се, јер иконе твоје многе храмове Божје украшавају!
Радуј се, јер прослављаш оне који тебе прослављају!
Радуј се, јер верне Господу приводиш!
Радуј се, јер се молиш за спасење света!
Радуј се, јер твоје свете мошти светлошћу чудеса зраче!
Радуј се, манастира Крушедола вечна игуманијо!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 13.

О, света мајко Ангелино, надо наша и заштито наша, почуј ове молитвене гласе и помози нам, деци својој, да се очистимо од греха и сваке нечистоте, како би са добром надом отишли са овог света, и макар као последњи ушли у Царство Небеско, где сви радосно певају Господу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )


Икос 1.

Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелино, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште - мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, Небеска тврђаво наша!
Радуј се, Духом Светим просијана!
Радуј се, милосрђем позлаћена!
Радуј се, добротом ослађена!
Радуј се, земљо многоплодна!
Радуј се, воћко благородна!
Радуј се, поносе рода Србскога!
Радуј се, мајко наша Небеска!
Радуј се, молитвенице наша пред  Богом!
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


Кондак 1.

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:
Радуј се, преподобна Ангелино, мајко Небеске доброте и милости!


МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОЈ АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ

О, преподобна Ангелино, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде - мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.
Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.
Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.
Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио - покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.
Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелино, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, где сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.