У манастирском храму у углу десне певнице
налази се кивот са моштима
Свештеноисповедника Доситеја загребачког и ваведењског
Светиње манастира Повратак

Молитвени шапат пред кивотом

Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског

 

 

Роде српски, роде храбри и многострадални, знаш ли да сви свети твоји, непрестано, тихо и усрдно приносе топле, заступничке молитве пред престолом Христа Спаситеља, за твоје покајање, спасење и васкрсење?

 

Знаш ли каквом љубављу, бригом и оданошћу горе њихова срца, док ти спаваш и заносиш се собом и туђином?

 

Зашто тако лако одбацујеш и заборављаш твоје најверније, најбоље синове и кћери?

 

Не дај да туђе засени и погази твоје!

 

Погледај рођени, колико векова, колико душа прохујаше над твојом освећеном, крштеном земљом, и у вечност се узнесоше због светих врлина, и богољубља и братољубља!

 

О, какви бисери сијају у твоме имену, радуј се роде мој српски, роде православни!

 

Радује се Београде, престони граде, похвало светога деспота Стефана, ево засија и ћивот Светога

Христовог исповедника Доситеја у теби!

 

Граде моје бели, владика свети је твоје чедо, рођено и опојано у теби!

 

Србијо! Видиш ли да су болови и страдања свих српских мученика и новомученика, и светог владике Доситеја, заправо крила твоја, којима ћеш као голуб Христу Богу у наручје да полетиш.

 

Њихове свете ране душа и тела, сплеле су венце око твога бића и имена.

 

Узвеличај их, спомен великим им учини и не заборави своје најоданије синове и кћери.

 

Својим светим шапатом и сузним молитвама, они разбијају таму коју ти туђини облаче као потврду за предају и продају.

 

Они те виде боље но што ти себе видиш, и воле те више него што ти умеш да волиш себе и своје.

 

Роде мој чудесни! Њихове су сузе и уздаси-роса и сунце твојој зори и јоргован су твоме пролећу.

 

Владико Свети! Треблажени, многонамучени, Доситеје Богом прослављени, славом увенчани, велики сине своје Српске Цркве и свога рода витешкога, принео си себе као благопријатну жртву за веру, за нас.

 

Пастиру добри! Љубав је твоја према Богу и роду запечаћена, твојим страдањима, болом и исповедништвом.

 

Лажно хришћанство је забадало клинове, проливало српску крв и затирало веру чисту православну, што ти најбоље знаш свети Владико, но својим неверјем и зверством над тобом, душмани су изнели скривени бисер  на светло дана.

 

Нека се твојим молитвама светим развеју и разбеже непријатељи Божји, твоји и наши! Нека у грудима свакога Србина и сваке Српкиње засија богољубље и братољубље, непроценљиви дар Христа Бога!

 

Да нам се у вене, ум и наше дане врате најсветије врлине и дарови, којима сте ви свети блистали и дисали, а ми их се временом одрекосмо, и изгубисмо се међу народима.

 

Не остављај нас, Владико Свети, принеси своје молбе и уздахе са Пресветом Богомајком, са светим Србима и свима светима, да се спасемо, да не исчезнемо, на путу Божијем да останемо, веру одржимо и непостиђена лица пред Сина Божијег станемо.

 

Прими, Архијереју Божији, наше искрене молитве и поклоне пред светим ћивотом твојим и обасјај наше душе да стигнемо тамо где су сви свети рода нашега!

 

Знај роде српски, роде витешки, и кад уз туђе успаванке спаваш, сви свети твоји, непрестано, тихо и усрдно приносе заступничке, топле молитве пред престолом Христа Спаситеља, за твоје покајање, спасење и васкрсење.

 

(монахиња Теодора Васић)

 

Молитвенный шепот перед кивотом

Священноисповедника Досифея Загребского и Введенского

 

 

Род сербский, род мужественный и многострадальный, разве ты не ведаешь о том, что все твои святые неустанно, тихо и усердно возносят теплые молитвы и ходатайствуют перед престолом Христа Спасителя о твоем покаянии, спасении и воскресении?

 

Ведаешь ли ты о том, с какой любовью, заботой и преданностю горят их сердца, пока ты спишь и восхищаешься собой и чужим?

 

Почему так легко отказываешься и забываешь своих самых преданных, лучших сынов и дочерей?

 

Не дай чужому заслонить собой и растоптать твое!

 

Посмотри, родной, сколько веков, сколько душ промчались над твоей освещенной, крещеной землей и вознеслись в вечность благодаря святым добродетелям, и боголюбию и братолюбию!

 

О, какие жемчуги блестят в твоем имени, радуйся, род мой сербский, род православный!

 

Радуйся, Белград, стольный город, похвала святого деспота Стефана, се воссиял и кивот святого исповедника Христова Досифея в тебе!

 

Град мой белый, святой владыка твое чадо, рожденное и отпетое в тебе!

 

Сербия! Видишь ли, что все болезни и страдания всех сербских мучеников и новомучеников и святого владыки Досифея, на самом деле крылья твои, на которых ты, как голубь, воспаришь в лоно Христа Бога?

 

Их святые язвы телес, сплели венцы вокруг твоего существа и имени.

 

Ублажи их, соверши их память и не забудь своих самых преданных сынов о дочерей.

 

Своим святым шепотом и слезными молитвами они рассеивают тьму, в которую эти чужаки одеваются, как подтверждение предательство и продажи.

 

Они эти видят лучше, чем ты себя видишь, и любят тебя больше, чем ты умеешь любить себя и свое.

 

Род мой чудесный! Их слезы и воздыхания – роса и солнце в твоей заре и сирень в твоей весне.

 

Владыко святый! Треблаженный и многострадальный Досифей, Богом прославленный, славой увенчанный, великий сын своей Сербской Церкви и своего рода доблестного, ты принес себя в жертву благоприятную за веру, за нас.

 

Пастырь добрый! Твоя любовь к Богу и роду запечатана твоими страданиями, болью и исповеданием.

 

Лжехристианство забивало клинья, проливало сербскую кровь и истребляло чистую православную веру, о чем ты лучше всех знаешь, святой Владыко, но своим неверием и звероподобием, глумясь над тобой, душегубцы вынесли скрытую жемчужину в свет.

 

Пусть твоими святыми молитвами развеются и расточатся враги Божьи, твои и наши! Пусть в груди каждого серба и каждой сербки воссияет боголюбие и братолюбие, бесценный дар Христа Бога!

 

Пусть в наши вены, ум возвратятся самые святые добродетели и дары, которыми вы святые блистали и дышали, а мы со временем от них отказались и потерялись среди народов.

 

Не покидай нас, Владыко святый, принеси свои прошения и воздыхания с Пресвятой Богоматерью, со святыми сербами и всеми святыми, чтобы мы спаслись, чтобы не исчезли, остались на пути Божьем, веру соблюли и непостыдно стали перед Сыном Божиим.

 

Прими, архиерей Божий, наши искренние молитвы и поклоны перед кивотом твоим и воссияй в душах наших, чтобы и нам дойти туда, где все святые рода нашего!

 

Знай, сербский род, даже когда под чужие колыбельные спишь, все святые твои, неустанно, тихо и усердно ходатайствуют и возносят теплые молитвы перед престолом Христа Спасителя, о твоем покаянии, спасении и воскресении.

 

(монахиня Феодора)

Повратак

http://www.manastirvavedenje.org/svdositej.html