Манастир 
Ваведења Пресвете Богородице

Епископ ДАНИЛО Крстић

 

 

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка  у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других цркава.

 

Епископ Данило је рођен 13.маја 1927.г у Новом Саду као Славко Крстић у благочестивој православној породици, од оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић.

Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.

Године 1946. започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана. Упоредну књижевност уписује 1947.г на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену, студирајући техничке науке.

У Париз се враћа 1953.г и уписује на Православни теолошки институт светог Сергија Радоњешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог Завета, у јуну 1958.г, код чувеног професора владике Касијана Безобразова.

У септембру 1958. руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рат на докторској дисертацији Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља на Богословском факултету Хардвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.

 

На Бадње вече 1960. год. по благослову Српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага,и добија име Данило, по светом Данилу Другом архиепископу српском. На Велику Госпојину исте године и у истом манстиру бива рукоположен у чин јерођакона. Године 1962. рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку.

 

1968. године постаје доктор теолошких наука.

 

У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града. У отаџбину се враћа 1968.г. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте.

 

1969.године, у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха.

 

Администратор будимски постаје 1984. године.

 

За епархијског Архијереја епархије Будимске изабран је 1988.г, и столује у Будимпешти.

 

1990.године 7. октобрa, устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског.

Један је од оснивача, првих професора и дугогодишњи декан Академије за консервацију при Српској православној цркви, основане 1993.године.

Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993-1997).

 

Епископ будимски др Данило је уснуо у Господу у суботу, 20.априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји. По његовој жељи сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Опело је служио Патријарх српски Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.

 

У беседи после опела патријарх Павле је истакао да је одлазак владике Данила “оставио у Српској православној цркви простор који ће се тешко испунити за дуге године због његовог интелектуалног квалитета, природе, али, и због дружења у Београду, као у Сент Андреји и на свакоме месту где је владика Данило бивао, и не само говорио, него и својим животом показивао како треба сви да служимо Богу и своме роду, како би на тај начин испунили смисао и циљ свога живота”.

 

- Више година наш брат епископ Данило се спремао за службу Богу и своме роду у свему светом и добром и оном што је за углед и ево данас одлази пред лице Господње, да од Њега прими награду и да га Он као свог верног служитеља позна и призна и да чује онај глас: добри и верни слуго, у малом си био веран, буди у радости Господара Свога. Дуго ћемо осећати његов недостатак и одлазак, али ми њега не губимо. Имамо и имаћемо пред Господом молитвеника и за нас, да се моли да издржимо на путу којим идемо и ми епископи и свештеници и цео наш народ – рекао је поглавар Српске православне цркве, опраштајући се од владике Данила.

Сахрана епископа Данила (Крстића) Сахрана Владике Данила Епископ будимски Данило (Крстић) Духовници Духовници
Парастос Епископу ДАНИЛУ (Крстићу)